Poslovne vijesti
Uz podršku ERASMUS+ programa (Program Evropske komisije za podršku obrazovanju, mladima i sportu u Evropi) Univerziteti iz Novog Sada, Istočnog Sarajeva, Zenice, Sveučilišta iz Mostara, te podršku nekolicine univerziteta iz Austrije, Njemačke i Španije pokrenuli su proces uvođenja dualnog obrazovanja u Bosni i Hercegovini, kako u srednješkolskom, tako i u visokoškolskom obrazovanju.
O čemu, zapravo govorimo kada pričamo o dualnom obrazovanju? Dualno obrazovanje ima dva osnovna cilja: prenos strukovnih znanja i omogućiti prvo radno iskustvo za učenike/ce ili studente/ice.
U praksi se dualno obrazovanje ogleda u tome da učenici ili studenti rade u firmama 3 do 4 dana sedmično, a nastavu u školskim klupama pohađaju jedan do dva dana sedmično i tada stiču teoretska strukovna znanja kao i opšte obrazovanje.
Kao prednosti dualnog obrazovanja ističu se sticanje prakse i upoznavanje praktikanata/ica sa najnovijim tehnološkim dostignućima u strukama kojima oni žele da se bave, dok se kao glavna mana ističe činjenica da se praktikanti/ce smatraju jeftinom radnom snagom koja ne bude dovoljno obrazovana u svojoj struci.
Kada je riječ o Brčko distriktu u cijeli projekat je uključena i Privredna komora Brčko distrikta.
Smatram da potreba za uvođenjem dualnog obrazovanja u Brčko distriktu postoji. Kompanijama i firmama je potrebna kvalitetna radna snaga, ali isto tako firme i kompanije moraju imati potencijal da obuče učenike poslovima kojima misle da se bave u budućnosti. Čini mi se da se djeca danas boje posla, jer jednostavno kada završe školu ne znaju šta ih čeka, kaže Niko Sadrić, predsjednik Privredne komore Brčko distrikta.
U Brčkom je 17. septembra 2020 – te godine održan i okrugli stol pod nazivom Razvoj dualnog obrazovanja u Brčko disktriktu na kome su predstavnici Vlade Brčko distrikta, Privredne komore BD-a, Direkcije za evropske integracije i predstavnici velikog broja preduzeća iz BD-a govorili o prednostima ovakvog obrazovanja.
Cilj ovog okupljanja bio je definisanje pravaca razvoja dualnog obrazovanja u Brčko distriktu, u srednjim školama i fakultetima, usklađivanje studijskih programa univerziteta i smjerova srednjih škola sa potrebama privrede Brčko distrikta, povezivanje brčanske privrede i poljoprivrede i obrazovnog sistema, saopštili su organiaztori tim povodom. (https://www.ues.rs.ba/la/2020/09/18/odrzan-okrugli-sto-razvoj-dualnog-obrazovanja-u-brcko-distriktu-2/)
Mi osjetimo manjak kvalitetne radne snage u Brčkom i zbog toga vjerujem da bi poslodavci ostavili praktikante u stalnom radnom odnosu ukoliko bi oni tokom prakse zadovoljoli svojim znanjem, radom i zalaganjem. Mi želimo praktikante koji će dosljedno i odgovorno obavljati svoj posao i koji će učiti da se bave svojim poslom, tvrdi Niko Sadrć, doskorašnji predjednik Privredne komore BD-a.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu Srđan Lalić najavljuje da će na ovom projektu naredne tri godine sarađivati nekoliko univerziteta iz BiH, Austrije, Njemačke i Srbije, ali i vlade BD-a i privrednici iz BiH.
Trenutno smo u fazi analize tržišta kako bi smo istražili potencijale za uvođenje dualnog obrazovanja u Bosni i Hercegovini. Osim toga radimo na izradi Zakona o dualnom obrazovanju koji će biti krovni zakon za Bosnu i Hercegovinu, a koji bi trebao da bude na snazi sljedeće godine, tvrdi Lalić. Na pitanje da li će učenici/ce i studenti/ce koji budu uključeni o procese dualnog obrazovanja stvarno biti jeftina radna snaga za za bh- kompanije, Lalić kaže da to zavisi i od praktikanata/ica i od poslodavaca.
Kako bi smo osigurali efekat kakav želimo svaki od praktikanata i poslodavaca će potpisati ugovor u kome će biti jasno definisana prava i obaveze, kako praktikanata/ica, tako i poslodavaca, pojašnjava Lalić.
Uvođenje dualnog obrazovanja u školstvo izuskuje, osim kompanija koje bi primile i obučavale praktikante, jasne obrazovne planove izrađene u saradnji poslodavaca i obrazovnih autoriteta u BiH i određena sredstva kojima bi se finansiralo dualno obrazovanje jer u zemljama zapadne Evrope praktikanti/ce imaju i naknadu za svoj rad koja se ogleda u zakonski definisanom honoraru koji plaća poslodavaca. Na primjer u Njemačkoj je to 300 do 600 EUR, u zavisnosti od vrste obrazovanja. (https://www.expatrio.com/studying-germany/german-education-system/german-dual-apprenticeship-system, ali tamo troškove dualnog obrazovanja snosi javni sektor, kompanije, ali i sami praktikanti/ce. (https://www.bibb.de/en/41380.php).
Napisao: Magistar Adnan Pečković